Legalizacija objekata 2026: rok i naknadna prijava

Srbija je krajem 2025. godine dobila najobimniju reformu legalizacije do sada. Zakon poznat pod nazivom „Svoj na svome" izazvao je pravu lavinu — podneto je preko milion prijava, a sistem je pred istek roka bio toliko preopterećen da je država produžavala rok. Ako ste među onima koji su prijavu podneli, čeka vas postupak upisa. Ako ste rok propustili — još uvek niste izgubili šansu, ali prostor se zatvara 24. oktobra 2026. godine.

Šta je zakon „Svoj na svome"

Zvaničan naziv propisa je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Sl. glasnik RS", br. 91/2025), donet po hitnoj proceduri 24. oktobra 2025. godine. Njegovim stupanjem na snagu prestao je da važi Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015, a postupci započeti po starim propisima prevode se na novi režim.

Suštinska novina: za upis se ne traži građevinska dozvola ni tehnička dokumentacija. Dovoljno je da objekat faktički postoji, da je izgrađen pre stupanja zakona na snagu i da je vidljiv na satelitskim snimcima koje koriste nadležni organi. Ceo postupak je digitalizovan i vodi se preko platforme „Svoj na svome".

Rokovi — i šta ako ste ih propustili

Prijave su počele 8. decembra 2025, a redovan rok je, posle produženja zbog preopterećenja sistema, istekao 9. februara 2026. u ponoć. Do aprila 2026. izdato je više od 100.000 potvrda, a predmeti se obrađuju tokom cele godine.

Za one koji prijavu nisu podneli, zakon predviđa izuzetak: naknadnu prijavu u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu — dakle, najkasnije do 24. oktobra 2026. Uslov je da uz prijavu dostavite dokaze iz kojih se na nesumnjiv način može utvrditi da ste iz objektivnih razloga bili sprečeni: teža bolest, boravak u inostranstvu, ostavinski postupak u toku, i slično.

Upravo ovde postupak prestaje da bude administrativan i postaje pravni. Formular može da popuni svako — ali da li će obrazloženje i priloženi dokazi izdržati ocenu nadležnog organa, pitanje je pravne argumentacije. Odbijena naknadna prijava znači da objekat ostaje pravno nevidljiv, sa svim posledicama po promet i nasleđivanje.

Koliko košta upis

Naknada zavisi od vrste, lokacije i veličine objekta. Za većinu objekata iznosi oko 100 evra u dinarskoj protivvrednosti; u centralnim gradskim zonama i za luksuzne nepokretnosti može ići do 1.000 evra, dok je u seoskim područjima ograničena na 100 evra. Pomoćni, magacinski i proizvodni objekti do 500 m² oslobođeni su naknade. Potpuno su oslobođeni i primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Šta upis znači — a šta ne znači

Ovo je tačka oko koje vlada najviše zabune. Upisom dobijate evidentiran objekat u katastru i upisano pravo svojine — što znači sigurniju prodaju, nasleđivanje i pravnu vidljivost nepokretnosti. Ali zakon izričito propisuje da država ne garantuje bezbednost i sigurnost korišćenja objekta: upis nije građevinska dozvola, ne potvrđuje tehničku ispravnost gradnje i ne isključuje prava trećih lica. Ako neko polaže pravo na zemljište ili deo objekta, upis ga ne briše — spor ostaje spor.

Koji objekti ne mogu da se upišu

Iz postupka su isključeni objekti izgrađeni na tuđem zemljištu bez uređenih vlasničkih odnosa, objekti na površinama javne namene (putevi, škole, bolnice) i objekti u zaštićenim zonama — prirodnim i kulturnim dobrima, zonama zaštite voda i sanitarnim zonama.

Gde postupak najčešće zapinje

U praksi, prijava je najlakši deo. Komplikacije nastaju kada papiri ne prate stvarnost:

• Nasleđena neuknjižena kuća. Ako ostavinski postupak nije sproveden ili je nepokretnost izostavljena iz rešenja, prvo se rešava nasleđe, pa tek onda upis. Detaljnije o tome pisali smo u vodiču o nasledstvu i ostavinskom postupku.
• Suvlasništvo i nepodeljena imovina. Kada više lica polaže pravo na objekat, prijava jednog suvlasnika ne rešava odnose među njima.
• Nepotpun osnov sticanja. Kupoprodaja „na ruke", ugovori bez overe, izgubljena dokumentacija — osnov sticanja mora da se rekonstruiše pre upisa.
• Kupovina objekta koji je u postupku. Ako kupujete nepokretnost koja je tek prijavljena, a ne i upisana, rizik je na vama. Šta sve proveriti pre kupovine objasnili smo u tekstu o kupovini stana.

Najčešća pitanja

Da li mogu da se prijavim iako je rok istekao?

Da, do 24. oktobra 2026. godine — ali samo uz dokaze da ste iz objektivnih razloga bili sprečeni da prijavu podnesete u redovnom roku. Kvalitet obrazloženja i dokaza je presudan.

Koliko košta legalizacija po novom zakonu?

Za većinu objekata oko 100 evra; u centralnim zonama i za luksuzne nepokretnosti do 1.000 evra. Socijalno ugrožena lica, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece su oslobođeni.

Da li je moj objekat posle upisa potpuno legalan?

Upis znači evidentiranje u katastru i upis prava svojine. Država ne garantuje bezbednost korišćenja objekta i upis ne isključuje prava trećih lica — nije reč o građevinskoj dozvoli.

Šta ako je kuća nasleđena, a nikada nije uknjižena?

Prvo se rešava ostavinski postupak, odnosno dopunsko ostavinsko rešenje ako je nepokretnost izostavljena, jer je za upis potreban osnov sticanja prava. Tek potom se sprovodi upis po novom zakonu.

Koji objekti ne mogu da se legalizuju?

Objekti na tuđem zemljištu bez uređenih odnosa, na površinama javne namene i u zaštićenim zonama (prirodna i kulturna dobra, zone zaštite voda, sanitarne zone).

Rok za naknadnu prijavu ističe 24. oktobra 2026. Ako niste stigli da prijavite objekat, ako je nepokretnost nasleđena a neuknjižena, ili ako vlasnički odnosi nisu čisti — vreme radi protiv vas. Zakažite konsultacije i rešite status svoje nepokretnosti dok je postupak još otvoren.

‍